Premijerno- Cilić Mafifest 2021

Samo nekoliko dana nakon što sam objavio prethodni tekst o prvom Manifestu iz berbe 2017, a na šta su me inspirisale glasine da je novi, treći po redu već tu pred vratima, desio se telefonski poziv sa predlogom na koji sam odgovorio kratko i prilično jasno. Velikom, masno boldovanom, potvrdnom rečcom DA!

Milica Cilić i Nikola Popović, tandem sa terena zadužen za prodaju vina iz gazdinstva Cilić, pozvali su me je i predložili da zajedno probamo jednu bocu novog Manifesta koja je par dana ranije iz Jagodine poslata za Beograd. Odmah mi je bilo jasno da kome god da je namenjena suđena je bila jedino nama.

Baš zbog toga sam bio nervozan, čak po malo tenzičan. Nisam želeo čak ni najmanji trag razočaranja, posebno jer se radi o vinu za koje me vezuje prilično jaka, ubedljiva emocija.

Krenulo je onako kako sam očekivao, pomalo mutnjikavo u čaši, ali sa perfektno uštirkanim “prvim nosem”, bez ikakvih distrakcija!  Odahnuo sam i ostavio ga u dekanteru da diše dok nam se fokus usmeravao ka uvertiri, aktuelnoj berbi Manifesta iz 2019. godine.

Naravno, nije bilo potrebno mnogo vremena a da se nismo dodatkli vina oko kog smo se svi okupili. Brzo smo zaključili da se stvari u smislu koncepcije nisu mnogo, zapravo, nisu se skoro uopšte promenile. Kao što sam u prethodnom tekstu napomenuo, Miša Cilić insistira na tome da ustaljen, uobičajen, šematski način nastajanja ovog vina u stvari ne postoji. Ipak, na osnovu već navedenog u prethodnom tekstu, rekao bih da je ovu ideju u tehnološkom smislu ipak moguće definisati. U najkraćem, nastao je od vrhunske sirovine nakon 5 nedelja maceracije, potom je 500 dana proveo u buretu, pa 500 dana u boci. Put svakog Manifesta do čaše prilično je dug…

A kad je novi Manifest konačno dospeo u čaše, otvarao se umerenim tempom. Prvi nos je pun crne trešnje, zrele kupine i šljive, slatkog od divljih jagoda, soka od maline… Nakon čega se, usled intenzivne aeracije, smelije nameću finiji, mekši i zreliji voćni tonovi. Nakon toga, sledi terca sekundarnih aroma nasleđenih od drvenih sudova odličnog kvaliteta, u kojima je Manifest proveo prilično dug period. Ovaj klaster aroma karakterišu mirisi blago prepečenog tost hleba, koji se vremenom usmerava ka nežnim tonovima vanile. Nastavlja se u mirise kedrovine, sve do finih aroma dobro negovane kubanske cigare. Na ukusu je prilično koncentrovan i suv, sa veoma prisutnim taninskim efektom koji ne izaziva nelagodu, već naprotiv, definiše okvire za izraženu punoću tela zajedno sa srednjim (+) kiselinama i visokim, ali prilično dobro integrisanim alkoholom.

Manifest iz 2021.godine se na ukusu takođe odlikuje izraženom preciznošću tonova koji nalikuju na sočnu, od zrelosti slatku višnju i ton gotovo identičan slatkom od kupina. Imao je prilično dug finiš, sa prijatnim nagoveštajem gorčine na samom kraju. Tekstura je u novom vinu za nijansu čvršča od one iz 2019, utisak mi je da je sličniji berbi 2017 koja je bila zategnuta kao struna. Kao posledica vremena, i po malo nasilne aeracije koju sam s vremena na vreme inicirao, tesktura je postajala sve mekanija dok je struktura u tim okolnostima bivala sve kompaktnija i težila je ka svojoj masivnoj, raskošnijoj formi. Ipak, ova faza razvoja u kojoj sam ga probao nagoveštava vino koje definitivno treba čekati. Na žalost, kao mnogo puta do sada kada su velika vina iz Srbije stupala na tržište, značajan broj boca će se otvoriti u ovoj početnoj fazi, što lično smatram velikom štetom. Za onu idealnu formu, itekako treba još vremena, a to sugeriše da je iz vinarije Cilić izašlo još jedno vino koje ima kolekcionarski status. Verujem da vredi kupiti par paketa i smestiti u prostor adekvatan za zrenje vina i uživati u onome što će Manifestu donositi vreme.

A ako se, pak, uskoro nađe na Vašem stolu, treba mu se posvetiti sa posebnom pažnjom. Uživanje u ovom vinu mora početi najranije nakon 90 minuta dekantiranja na oko 20 stepeni Celzijusa, nakon čega se podrazumeva čaša vrhunskih performansi koja obezbeđuje visok nivo aeracije vina. Manifest je sa vremenom provedenim u dekanteru sve ubedljiviji, dinamičan i prilično postojan. Ne posustaje sa otvaranjem i ne predaje se na mirisu, otkrivajući jednu za drugom nove dimenzije kompleksnosti. Radi se o vinu koje zaslužuje pažnju i lično ga nikad ne bih preporučio početniku, kao u ostalom ni većinu Cilićevih vina u najvišem premijum segmentu. Sa neophodnim iskustvom čula treba pratiti dinamične promene u čaši koje se u nekim fazama dešavaju vrlo nemirno. Početna impresija o ćudljivom, žustrom i oštrom vinu evoluira u raskoš sorte, sve izraženiji intenzitet i tipičnu širinu vanserijski dobrog merloa.

Od onog straha sa početka da me Manifest u novoj berbi može razočarati nema ni traga ni glasa. Cilić je, rekao bih, još jednom je pobedio sebe. Čini mi se da je njegov autentičan, introvertan pristup vinarstvu duboko inspirisan ličnim doživljajem fenomena zvanog vino. Jer od nekoliciine talentovanih i dokazanih enologa u Srbiji, Mišu Cilića defeinitivno karakteriše duboko autorski, nekonvencionalan pristup, bez trke za velikim i važnim svetskim priznanjima, svoja vina nikada ne šalje na velike vinske smotre stičući svoju reputaciju na najteži način, samostalno i kroz svoj brend. Zato je onaj osećaj neizvesnosti i blage tenzičnosti s početka priče, u kome na neki bizaran način zapravo uživam, uvek prisutsan.

Ali ova priča ima vrlo srećan kraj.